Poslovne misije su odavno ustaljen alat ekonomske diplomatije, a mnoge donesu malo. Delegacija stigne, prisustvuje programu prezentacija i prijema, prikupi vizitkarte i vrati se kući. Nekoliko meseci kasnije malo toga se promeni. Prema našem iskustvu, uzrok je najčešće u načinu na koji je misija osmišljena, a tri elementa čine najveći deo razlike.
Prvi element je izbor učesnika. Delegacije se često formiraju na osnovu otvorenog poziva, što dovodi do grupe neujednačene spremnosti i nejasnih ciljeva. Kompanija koja nije odlučila šta želi da kupi, proda ili izgradi neće postići dogovor za tri dana u inostranstvu, koliko god program bio dobar. Uspešne misije unapred proveravaju učesnike prema jasnim kriterijumima: usklađenost sa sektorom, ovlašćenje za odlučivanje, sposobnost da deluju i jasno definisan cilj.
Drugi element je program sastanaka. Opšte sesije sa širokom publikom stvaraju vidljivost, ali retko stvaraju poslove. Sastanci koji su zaista važni su pripremljeni razgovori između partnera čiji su interesi već usklađeni, pri čemu je svaka strana upoznata sa drugom pre nego što sednu za sto. Ta priprema traje nedeljama i učesnicima je uglavnom nevidljiva.
Treći element je praćenje. Period posle misije je trenutak u kome se gubi najveći broj prilika, jer se učesnici vraćaju prepunim sandučićima, a zamah putovanja slabi. Misije koje donose ugovore određuju odgovornost za naredne korake, prate svaki obećavajući razgovor i održavaju angažovanost obe strane dok razgovor ne preraste u obavezu ili dok se svesno ne zaključi.
Institucije imaju ključnu ulogu. Privredne komore i državne agencije mogu da otvore vrata koja kompanije same ne mogu, a njihovo učešće drugoj strani pokazuje ozbiljnost. Najjači programi spajaju tu institucionalnu moć okupljanja sa disciplinovanom poslovnom pripremom.
Budući da EXPO 2027 donosi neuobičajenu pažnju Beogradu, mnoge delegacije otputovaće u Srbiju tokom 2027. One koje posvete pažnju ovim trima elementima verovatno će se vratiti sa više od vizitkarti.